BESPLATNO PLIVANJE ZA OSOBE SA INVALIDITETOM PDF Print E-mail
There are no translations available.

Banja Luka, 18. juli 2014.
Helsinški parlament građana u sklopu projekta „IN – Implementacija UN Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom u BiH“ od septembra 2014. će obezbjediti besplatno korištenje Gradskog olimpijskog bazena u Banjoj Luci (ulica Veljka Mlađenovića bb) za osobe sa invaliditetom.
Pored toga, namjera nam je da organizujemo i besplatnu školu plivanja za djecu sa invaliditetom uzrasta od 5 do 18 godina. Časove plivanja će voditi obučeni i kvalifikovani treneri, a časovi će se održavati dva puta sedmično na Gradskom olimpijskom bazenu u Banjaluci.
Takođe, svi zainteresovani, kako djeca tako i odrasli, mogu da se prijave ukoliko žele da besplatno koriste bazen za rekreativno plivanje, pod uslovom da su osobe sa invaliditetom.
Molim Vas da ispred svog udruženja prijavite sve koji su zainteresovani za školu plivanja i spisak pošaljete do 20. avgusta 2014. na: This e-mail address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it ili This e-mail address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it .

Banja Luka, 18. juli 2014.
plivanjeHelsinški parlament građana u sklopu projekta „IN – Implementacija UN Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom u BiH“ od septembra 2014. će obezbjediti besplatno korištenje Gradskog olimpijskog bazena u Banjoj Luci (ulica Veljka Mlađenovića bb) za osobe sa invaliditetom.
Pored toga, namjera nam je da organizujemo i besplatnu školu plivanja za djecu sa invaliditetom uzrasta od 5 do 18 godina. Časove plivanja će voditi obučeni i kvalifikovani treneri, a časovi će se održavati dva puta sedmično na Gradskom olimpijskom bazenu u Banjaluci.
Takođe, svi zainteresovani, kako djeca tako i odrasli, mogu da se prijave ukoliko žele da besplatno koriste bazen za rekreativno plivanje, pod uslovom da su osobe sa invaliditetom.
Molim Vas da ispred svog udruženja prijavite sve koji su zainteresovani za školu plivanja i spisak pošaljete do 20. avgusta 2014. na: This e-mail address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it ili This e-mail address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it .

 
HPG i Ženska altrenativna vlada za ravnopravnost žena u sportu! PDF Print E-mail
There are no translations available.

HPG i Ženska altrenativna vlada za ravnopravnost žena u sportu!
-Tekst za Alternativni izvještaj-
S obzirom da je cilj Alternativnog izvještaja pokazati kako se odvija proces evropskih integracija BiH iz perspektive nevladinih organizacija i ukazati na neka specifična pitanja koja se tiču oblasti koje pokriva EU izvještaju o napretku, Ženska alternativna vlada BiH i Helsinški parlament građana prilažu kratki pregled kojim žele skrenuti pažnju na diskriminaciju žena i djevojaka u sportu.
Učešće žena u sportu i pristup sportskim resursima su sastavni dio koncepta ravnopravnosti polova, te smatramo da i ovaj segment ženskih ljudskih prava treba da nađe svoje mjesto u Alternativnom izvještaju o napretku BiH.
U Preporuci 1701 (2005) Parlamentarne skupštine Savjeta Evrope kaže se da se “protiv diskriminacije žena i djevojaka u sportu i učešću u sportskoj administraciji i na mjestima odlučivanja mora boriti na isti način kao i protiv svih drugih oblika diskriminacije”.
Međutim, uslovi rada sportistkinja u BiH i učešće žena na rukovodećim mjestima odlučivanja u sportskim tijelima, savezima ili organizacijama, nisu predmet interesovanja zvaničnih institucija BiH, niti se ovom pitanju pridaje dovoljno pažnje.
Nedovoljno se ulaže u ženski sport, sportistkinje nemaju adekvatne uslove za treniranje, a vladajući društveni stereotipi i predrasude otežavaju djevojakama i ženama da se bave sportom i da ostvaruju sportsku karijeru i rukovodeće funkcije u sportu. Neravnopravnost između muških i ženskih sportista ogleda se i u nejednakim platama, nagrađivanju i priznanjima.
Prema podacima koje smo dobili od Federalnog ministarstva kulutre i sporta vidi se da je iz Transfera za sport od značaja za Federaciju BiH u 2013. godini, ne uključujući sredstva koja su dodjeljena sportskim savezima, izdvojeno 779.810,00 KM ili 95,8% za muške sportske klubove, dok je za ženske sportske klubove izdvojeno svega 34.000,00 KM ili 4,2%.
Na naš upit da nam dostave podatke o broju ženskih klubova u Republici Srpskoj i podatak o finansijskim ulaganjima u muške i ženske klubove u ovom entitetu, Ministarstvo omladine, porodice i sporta RS nam je dostavilo odgovor u kojem se ne navode tačni iznosi, uz objašnjenje da ovo ministarstvo ne posmatra muški i ženski sport “kao zesebne cjeline”.
U odgovoru se takođe navodi da u Registru sportskih organizacija u RS “postoji preko 1000 upisanih sportskih organizacija”, te da u Republici Srpskoj “djeluje 45 sportskih organizacija koje su registrovane kao ženski klubovi”.
Da debalans u finansiranju muških i ženskih sportskih klubova postoji, vidljivo je iz Plana sufinansiranja sportskih organizacija od interesa za grad Banjaluku u 2014. Naime, uvidom u ovoj Plan, vidi se da grad za ove namjene planira izdvojiti 1.426.302,00 KM, od čega će njaviše novca otići Fudbalskom klubu “Borac” i Fudbalskom savezu grada – 375.000,00 KM, dok će jedino ženski rukometni klub “Borac” iz gradskog budžeta dobiti 75.000,000 KM ili 12,82% od ukupno planiranih sredstava za rad sportskih klubova od interesa za grad.
Nejasno je zašto se malo ulaže u razvoj ženskog sporta koji, pored psiholoških i fizičkih prednosti i potencijala, može itekako uticati i na sve druge oblasti života kao što su: zapošljavanje i pristup resursima, zdravlje, socijalna inkluzija, ekonomski i društveni razvoj.
Ne postoje ni posebni programi ni planovi za razvoj ženskog sporta i promociju sporta među djevojčicama školskog uzrasta, što bi bilo veoma značajno imajući u vidu generalnu statisku koja kaže da “više od polovine (51%) djevojčica uzrasta od 11 do 16 radije rade druge stvari u svoje slobodno vrijeme nego što se bave sportom ili fizičkim aktivnostima, i da 40% djevojaka napusti sportske aktivnosti do 18-te godine”.
Naročito zabrinjava činjenica da u BiH ne postoje precizni statisčki podaci niti se vodi gender osjetljiva evidencija o ženama u sportu.
Pored neravnopravne raspodjele finansijskih sredstava, sportiskinje u BiH susreću se sa nizom predrasuda i stereotipa i skoro svakodnevnom diskriminacijom.
„Kad sam kazala mami da želim trenirati fudbal, začudila se i rekla ‘Pa ti si curica?!’. Ali je ubrzo pristala i upisala me na trening“, riječi su devetogodišnje Marije Vidaković koja već nekoliko mjeseci trenira fudbal u ženskom fudbalskom klubu „Sloga“ iz Petrova.
"Diskriminacija žena i djevojaka u sportu manifestuje se u istrajnosti stereotipa,
nedostatku podrške za sportiskinje i za djevojke koje pokazuju potencijal u sportu,kao i
u nedostatku podrške i mogućnosti za pomirenje privatnog i profesionalnog života", kao
i u još uvijek nedovoljnoj medijskoj viljdivosti sportiskinja.
Zbog svega navedenog, Ženska alternativna vlada BiH i Helsinški parlament građana Banjaluka smatraju da resorna ministarstva i druga relevantna tijela na svim nivoima vlasti moraju, u skladu sa Zakonom o ravnopravnosti polova BiH i Zakonom o zabrani diskriminacije BiH, ovom pitanju posvetiti dužnu pažnju i:
- obezbijediti ravnopravnu raspodjelu finansijskih sredstava za rad muških i ženskih
klubova u BiH
- obezbijediti značajnije učešće žena u vladajujćim sportskim strukturama
- raditi na izradi posebnih programa I/ili planova za razvoj ženskog sporta i promociju
sporta među djevojčicama školskog uzrasta
- voditi gender evidenciju o učešću žena u sportu
- podizati svijest i provoditi kampanje o neophodnosti bavljenja sportom za žene svih starosnih dobi, uključujući i žene sa invaliditetom.

Banja Luka, 13. jul 2014.

-Tekst za Alternativni izvještaj-

 

alternativni_izvjestajS obzirom da je cilj Alternativnog izvještaja pokazati kako se odvija proces evropskih integracija BiH iz perspektive nevladinih organizacija i ukazati na neka specifična pitanja koja se tiču oblasti koje pokriva EU izvještaju o napretku, Ženska alternativna vlada BiH i Helsinški parlament građana prilažu kratki pregled kojim žele skrenuti pažnju na diskriminaciju žena i djevojaka u sportu.
Učešće žena u sportu i pristup sportskim resursima su sastavni dio koncepta ravnopravnosti polova, te smatramo da i ovaj segment ženskih ljudskih prava treba da nađe svoje mjesto u Alternativnom izvještaju o napretku BiH.
U Preporuci 1701 (2005) Parlamentarne skupštine Savjeta Evrope kaže se da se “protiv diskriminacije žena i djevojaka u sportu i učešću u sportskoj administraciji i na mjestima odlučivanja mora boriti na isti način kao i protiv svih drugih oblika diskriminacije”.
Međutim, uslovi rada sportistkinja u BiH i učešće žena na rukovodećim mjestima odlučivanja u sportskim tijelima, savezima ili organizacijama, nisu predmet interesovanja zvaničnih institucija BiH, niti se ovom pitanju pridaje dovoljno pažnje.
Nedovoljno se ulaže u ženski sport, sportistkinje nemaju adekvatne uslove za treniranje, a vladajući društveni stereotipi i predrasude otežavaju djevojakama i ženama da se bave sportom i da ostvaruju sportsku karijeru i rukovodeće funkcije u sportu. Neravnopravnost između muških i ženskih sportista ogleda se i u nejednakim platama, nagrađivanju i priznanjima.
Prema podacima koje smo dobili od Federalnog ministarstva kulutre i sporta vidi se da je iz Transfera za sport od značaja za Federaciju BiH u 2013. godini, ne uključujući sredstva koja su dodjeljena sportskim savezima, izdvojeno 779.810,00 KM ili 95,8% za muške sportske klubove, dok je za ženske sportske klubove izdvojeno svega 34.000,00 KM ili 4,2%.
Na naš upit da nam dostave podatke o broju ženskih klubova u Republici Srpskoj i podatak o finansijskim ulaganjima u muške i ženske klubove u ovom entitetu, Ministarstvo omladine, porodice i sporta RS nam je dostavilo odgovor u kojem se ne navode tačni iznosi, uz objašnjenje da ovo ministarstvo ne posmatra muški i ženski sport “kao zesebne cjeline”.
U odgovoru se takođe navodi da u Registru sportskih organizacija u RS “postoji preko 1000 upisanih sportskih organizacija”, te da u Republici Srpskoj “djeluje 45 sportskih organizacija koje su registrovane kao ženski klubovi”.
Da debalans u finansiranju muških i ženskih sportskih klubova postoji, vidljivo je iz Plana sufinansiranja sportskih organizacija od interesa za grad Banjaluku u 2014. Naime, uvidom u ovoj Plan, vidi se da grad za ove namjene planira izdvojiti 1.426.302,00 KM, od čega će njaviše novca otići Fudbalskom klubu “Borac” i Fudbalskom savezu grada – 375.000,00 KM, dok će jedino ženski rukometni klub “Borac” iz gradskog budžeta dobiti 75.000,000 KM ili 12,82% od ukupno planiranih sredstava za rad sportskih klubova od interesa za grad.
Nejasno je zašto se malo ulaže u razvoj ženskog sporta koji, pored psiholoških i fizičkih prednosti i potencijala, može itekako uticati i na sve druge oblasti života kao što su: zapošljavanje i pristup resursima, zdravlje, socijalna inkluzija, ekonomski i društveni razvoj.
Ne postoje ni posebni programi ni planovi za razvoj ženskog sporta i promociju sporta među djevojčicama školskog uzrasta, što bi bilo veoma značajno imajući u vidu generalnu statisku koja kaže da “više od polovine (51%) djevojčica uzrasta od 11 do 16 radije rade druge stvari u svoje slobodno vrijeme nego što se bave sportom ili fizičkim aktivnostima, i da 40% djevojaka napusti sportske aktivnosti do 18-te godine”.
Naročito zabrinjava činjenica da u BiH ne postoje precizni statisčki podaci niti se vodi gender osjetljiva evidencija o ženama u sportu.
Pored neravnopravne raspodjele finansijskih sredstava, sportiskinje u BiH susreću se sa nizom predrasuda i stereotipa i skoro svakodnevnom diskriminacijom.
„Kad sam kazala mami da želim trenirati fudbal, začudila se i rekla ‘Pa ti si curica?!’. Ali je ubrzo pristala i upisala me na trening“, riječi su devetogodišnje Marije Vidaković koja već nekoliko mjeseci trenira fudbal u ženskom fudbalskom klubu „Sloga“ iz Petrova.
"Diskriminacija žena i djevojaka u sportu manifestuje se u istrajnosti stereotipa, nedostatku podrške za sportiskinje i za djevojke koje pokazuju potencijal u sportu,kao i u nedostatku podrške i mogućnosti za pomirenje privatnog i profesionalnog života", kao i u još uvijek nedovoljnoj medijskoj viljdivosti sportiskinja.
Zbog svega navedenog, Ženska alternativna vlada BiH i Helsinški parlament građana Banjaluka smatraju da resorna ministarstva i druga relevantna tijela na svim nivoima vlasti moraju, u skladu sa Zakonom o ravnopravnosti polova BiH i Zakonom o zabrani diskriminacije BiH, ovom pitanju posvetiti dužnu pažnju i:
- obezbijediti ravnopravnu raspodjelu finansijskih sredstava za rad muških i ženskih
klubova u BiH
- obezbijediti značajnije učešće žena u vladajujćim sportskim strukturama
- raditi na izradi posebnih programa I/ili planova za razvoj ženskog sporta i promociju
sporta među djevojčicama školskog uzrasta
- voditi gender evidenciju o učešću žena u sportu
- podizati svijest i provoditi kampanje o neophodnosti bavljenja sportom za žene svih starosnih dobi, uključujući i žene sa invaliditetom.

 
Uspjeh u ime svih sportistkinja sa invaliditetom PDF Print E-mail
There are no translations available.

Uspjeh u ime svih sportistkinja sa invaliditetom
Sjećate li se, možda, šta ste radili sa petnaest ili šesnaest godina? Koji su vaši uspjesi bili u tom periodu? Dobre ocjene, možda, ljetovanje sa društvom za koje ste pregovarali mjesecima sa roditeljima, ili bezbrižan ljetnji raspust , tek da se okupate koji put na rijeci ili u bazenu.
Ilma Kazazić, naprotiv, ne zna za takav uspjeh ili odmor. Postidiće nas mnoge svojom voljom, energijom i dostignućima u sportu. Ako vam je ime zazvučalo – da, to je ona djevojčica što je na Paraolimpijskim igrama u Sočiiju ove godne nosila zastavu BiH. I ista ona djevojčica koja s punim pravom može reći da je postigla sve o čemu mnogi sportisti sanjaju, a njoj je tek početak sportske karijere.
Rođena je 1998.godine u Sarajevu i od rođenja ima blaži oblik cerebralne paralize. Dijagnoza je uspostavljena nakon dugog traganja za odgovorima u Engleskoj, jer ovdje niko nije pružao odgovore na pitanja koja su njeni roditelji imali.
„Zahvaljujući tretmanu koji sam prošla tamo, Botulinium injekcijama, a kasnije fizioterapijama i upornim vježbanjem, uspjela sam da svoj problem svedem na minimum“, kaže Ilma.
Ljubav prema različitim aktivnostima rodila se jako rano. Kao mala voljela je da vozi bicikl, rolere, a i rano je naučila da pliva. Kaže, mora da je do hercegovačkih gena.
„Vrlo rano sam počela da se bavim i sportom. Od šeste do dvanaeste godine sam trenirala ritmičku gimnastiku i ostvarila više uspjeha pod vodstvom godpođe Hidajete Glavinić“, priča ova mlada sportistkinja.
Uspjesi koje je ostvarivala na takmičenjima iz sportske gimnastike, a kasnije i plivanja, te učešća na revijama u ovim disciplinama, samo su bili vrata u Ilmin veliki iskorak u sportske vode.
Od 2009.godine bavi se i plivanjem.
„Trenutno sam članica kluba „Parasportiva“ Sarajevo i Saveza udruženja za sport i rekreaciju invalida Kantona Sarajevo i kao uspješna takmičarka u plivanju, kuglanju i skijanju proglašena sam pet puta najperspektivnijom sportistkinjom godine osoba sa invaliditetom u konkurenciji kadetkinja”, nastavlja priču velika nada bh.paraolimpijskog sporta za žene.
Da društvo prepoznaje njen kvalitet, iako je sport na niskim granama u našoj državi, svjedoči i titula najperspektivnije sportistkinje u BiH u 2013.godini.
Jedina je članica sam reprezentacije Paraolimpijskog komiteta BiH u alpskom skijanju, koju pored nje čine Senad Turković, Nijaz Memić, Ismet Godinjak, Mirsad Mirojević i Nedžad Sijerčić.
U januaru 2013.godine na takmičenju Prvog otvorenog prvenstva BiH u alpskom skijanju - Veleslalom LW1, osvajanjem 1. mjesta, postaje prvakinja države Bosne i Hercegovine.
U januaru 2014. godine IPC Alpine skiing Point Race u Rinn u Austriji osvojila je 6.mjesto te je bila učesnica I nosilac zastave na otvaranju i zatvaranju 11. Paraolimpijskih zimskih igara, održanih u ruskom gradu Soči
Nakon povratka sa Paraolimpijskih zimskih igara, proglašena je jednom od najperspektivnijih učesnika na ovim igrama, što je po završetku istih objavljeno na njihovoj oficijelnoj stranici.
„Uslijedio je poziv i od strane Međunarodnog komiteta za parolimpijske igre IPC (International Paralympic Committee) na više međunarodnih kampova do početka jula”, kaže jedna od rijetkih i malobrojnih žena u koje čitav sportski svijet gleda sa divljenjem i uvažavanjem.
Za skijanje je djelimično kriv i status grada Sarajeva, iz kojeg je ova izuzetna sportistkinja, kao Olimpijskog grada i velike, a neiskorištene, mogućnosti koje on pruža za zimske sportove.
„Zajedno sa svojim ocem, zimski raspust provodim na planinama Bjelašnici i Igmanu. Naučila sam kako živjeti zdravije i koliko je važno, a istovremeno i zabavno, baviti se sportom”, objašnjava Ilma.
Ipak, nije sve u ovom sportu blistavo kao Ilmini uspjesi, trud i volja koje ulaže u svako takmičenje. Sve troškove njenih takmičenja i svega što život vrhunske sportistkinje nosi sa sobom snosi njena porodica, uz ograničenu pomoć društva i države koju Ilma predstavlja.
„Zahvalila bih se ovom prilikom načelniku Opštine Novi Grad, Semiru Efendiću koji je u potpunosti podržao sport za osobe sa invaliditetom i pružio, koliko je to bilo moguće, i materijalnu i moralnu pomoć u promociji ovog sporta. Naravno, ne smijem zaboraviti sve ljude dobre volje koji su učestvovali u radu sa mnom, a posebno, mog trenera, profesora Turković Senada, bez čije podrške nikako ne bih uspjela”, naglašava ona.
O iskustvu kao žena u sportu za osobe sa invaliditetom nosi samo lijepa iskustva.
„Rijetke smo, pa sam valjda, sa te strane dobro prihvaćena. Ljudi me gledaju sa divljenjem, barem to ja tako osjećam”, kaže Ilma.
Napominje još jednom da sve što nosi, nosi iz porodice, koja ju je odgojila u duhu pravih sportskih vrijednosti i podržavala njen rad.
Što se tiče neostvarenih želja, kaže, nema ih mnogo.
„Mislim da do sada takvih nema, osim što nisam uspjela da ostvarim neki plasman na Paraolimpijadi u Sočiju”, reći će ova sportistkinja. Ipak, dodaje, život je pred njom, pa ima vremena da radi i da se u potpunosti ostvari i u tome.
Volje i želje joj neće nedostajati. Sve je postigla sopstvenim radom i trudom, uz podršku neizmjerno poštovanje od strane porodice i prijatelja. Vjeruje da će i ovo da ostvari na isti način.
„Moja misija je da se aktivno bavim skijanjem, da što više treniram, a vizija da na sljedećim paraolimpijskim igrama ostvarim dobar rezultat i da budem pozitivan primjer ostalima”, zaključuje Ilma.
Ako se još niste pronašli u ostalima, dobro razmislite o primjeru ove mlade djevojke, čiji život već sad krase mnogi uspjesi, a tek je na početku puta. Ona je dokazala da želi, hoće i može, i da su to sasvim dovoljni preduslovi za velike stvari.
Ana Kotur, novinarka i urednica portala www.ukljuci.in

Banja Luka, 12. jul 2014.
ilma_kazazic1Sjećate li se, možda, šta ste radili sa petnaest ili šesnaest godina? Koji su vaši uspjesi bili u tom periodu? Dobre ocjene, možda, ljetovanje sa društvom za koje ste pregovarali mjesecima sa roditeljima, ili bezbrižan ljetnji raspust , tek da se okupate koji put na rijeci ili u bazenu.
Ilma Kazazić, naprotiv, ne zna za takav uspjeh ili odmor. Postidiće nas mnoge svojom voljom, energijom i dostignućima u sportu. Ako vam je ime zazvučalo – da, to je ona djevojčica što je na Paraolimpijskim igrama u Sočiiju ove godne nosila zastavu BiH. I ista ona djevojčica koja s punim pravom može reći da je postigla sve o čemu mnogi sportisti sanjaju, a njoj je tek početak sportske karijere.
Rođena je 1998.godine u Sarajevu i od rođenja ima blaži oblik cerebralne paralize. Dijagnoza je uspostavljena nakon dugog traganja za odgovorima u Engleskoj, jer ovdje niko nije pružao odgovore na pitanja koja su njeni roditelji imali.
„Zahvaljujući tretmanu koji sam prošla tamo, Botulinium injekcijama, a kasnije fizioterapijama i upornim vježbanjem, uspjela sam da svoj problem svedem na minimum“, kaže Ilma.
Ljubav prema različitim aktivnostima rodila se jako rano. Kao mala voljela je da vozi bicikl, rolere, a i rano je naučila da pliva. Kaže, mora da je do hercegovačkih gena.
„Vrlo rano sam počela da se bavim i sportom. Od šeste do dvanaeste godine sam trenirala ritmičku gimnastiku i ostvarila više uspjeha pod vodstvom godpođe Hidajete Glavinić“, priča ova mlada sportistkinja.
Uspjesi koje je ostvarivala na takmičenjima iz sportske gimnastike, a kasnije i plivanja, te učešća na revijama u ovim disciplinama, samo su bili vrata u Ilmin veliki iskorak u sportske vode.
Od 2009.godine bavi se i plivanjem.
„Trenutno sam članica kluba „Parasportiva“ Sarajevo i Saveza udruženja za sport i rekreaciju invalida Kantona Sarajevo i kao uspješna takmičarka u plivanju, kuglanju i skijanju proglašena sam pet puta najperspektivnijom sportistkinjom godine osoba sa invaliditetom u konkurenciji kadetkinja”, nastavlja priču velika nada bh.paraolimpijskog sporta za žene.
Da društvo prepoznaje njen kvalitet, iako je sport na niskim granama u našoj državi, svjedoči i titula najperspektivnije sportistkinje u BiH u 2013.godini.
Jedina je članica sam reprezentacije Paraolimpijskog komiteta BiH u alpskom skijanju, koju pored nje čine Senad Turković, Nijaz Memić, Ismet Godinjak, Mirsad Mirojević i Nedžad Sijerčić.
ilma_kazazic2
U januaru 2013.godine na takmičenju Prvog otvorenog prvenstva BiH u alpskom skijanju - Veleslalom LW1, osvajanjem 1. mjesta, postaje prvakinja države Bosne i Hercegovine.
U januaru 2014. godine IPC Alpine skiing Point Race u Rinn u Austriji osvojila je 6.mjesto te je bila učesnica I nosilac zastave na otvaranju i zatvaranju 11. Paraolimpijskih zimskih igara, održanih u ruskom gradu Soči
Nakon povratka sa Paraolimpijskih zimskih igara, proglašena je jednom od najperspektivnijih učesnika na ovim igrama, što je po završetku istih objavljeno na njihovoj oficijelnoj stranici.
„Uslijedio je poziv i od strane Međunarodnog komiteta za parolimpijske igre IPC (International Paralympic Committee) na više međunarodnih kampova do početka jula”, kaže jedna od rijetkih i malobrojnih žena u koje čitav sportski svijet gleda sa divljenjem i uvažavanjem.
Za skijanje je djelimično kriv i status grada Sarajeva, iz kojeg je ova izuzetna sportistkinja, kao Olimpijskog grada i velike, a neiskorištene, mogućnosti koje on pruža za zimske sportove.
„Zajedno sa svojim ocem, zimski raspust provodim na planinama Bjelašnici i Igmanu. Naučila sam kako živjeti zdravije i koliko je važno, a istovremeno i zabavno, baviti se sportom”, objašnjava Ilma.
Ipak, nije sve u ovom sportu blistavo kao Ilmini uspjesi, trud i volja koje ulaže u svako takmičenje. Sve troškove njenih takmičenja i svega što život vrhunske sportistkinje nosi sa sobom snosi njena porodica, uz ograničenu pomoć društva i države koju Ilma predstavlja.
„Zahvalila bih se ovom prilikom načelniku Opštine Novi Grad, Semiru Efendiću koji je u potpunosti podržao sport za osobe sa invaliditetom i pružio, koliko je to bilo moguće, i materijalnu i moralnu pomoć u promociji ovog sporta. Naravno, ne smijem zaboraviti sve ljude dobre volje koji su učestvovali u radu sa mnom, a posebno, mog trenera, profesora Turković Senada, bez čije podrške nikako ne bih uspjela”, naglašava ona.
ilma_kazazic3O iskustvu kao žena u sportu za osobe sa invaliditetom nosi samo lijepa iskustva.
„Rijetke smo, pa sam valjda, sa te strane dobro prihvaćena. Ljudi me gledaju sa divljenjem, barem to ja tako osjećam”, kaže Ilma.
Napominje još jednom da sve što nosi, nosi iz porodice, koja ju je odgojila u duhu pravih sportskih vrijednosti i podržavala njen rad.
Što se tiče neostvarenih želja, kaže, nema ih mnogo.
„Mislim da do sada takvih nema, osim što nisam uspjela da ostvarim neki plasman na Paraolimpijadi u Sočiju”, reći će ova sportistkinja. Ipak, dodaje, život je pred njom, pa ima vremena da radi i da se u potpunosti ostvari i u tome.
Volje i želje joj neće nedostajati. Sve je postigla sopstvenim radom i trudom, uz podršku neizmjerno poštovanje od strane porodice i prijatelja. Vjeruje da će i ovo da ostvari na isti način.
„Moja misija je da se aktivno bavim skijanjem, da što više treniram, a vizija da na sljedećim paraolimpijskim igrama ostvarim dobar rezultat i da budem pozitivan primjer ostalima”, zaključuje Ilma.
Ako se još niste pronašli u ostalima, dobro razmislite o primjeru ove mlade djevojke, čiji život već sad krase mnogi uspjesi, a tek je na početku puta. Ona je dokazala da želi, hoće i može, i da su to sasvim dovoljni preduslovi za velike stvari.
Ana Kotur, novinarka i urednica portala www.ukljuci.in

 
Saopštenje za javnost PDF Print E-mail
There are no translations available.

Saopštenje za javnost
ZA: SREDSTVIMA INFORMISANJA
Mlade aktivistkinje nekoliko nevladinih organizacija iz Bosne i Hercegovine zapocele
su humanitarnu akciju pod nazivom ,,Kad školsko zvono zvoni'', koja ima za cilj
prikupljanje školskog pribora i školskih torbi za djecu iz nekoliko poplavljenih podrucja,
Željezno polje (opština Žepce), Topcic polje (opština Zenica) i opštine Doboj, kako bi djeca,
neovisno o prirodnoj katastrofi koja je zatekla našu zemlju, neometano i bezbrižno
nastavila svoje školovanje.
Ovim putem pozivamo firme i sve ljude dobre volje da se odazovu akciji i da donaciju u
vidu školskog pribora i školskih torbi u periodu od 25. juna do 30. jula 2014. godine dostave
nekoj od organizacija:
1.
u Sarajevu-Fondacija CURE, ulica Cobanija 12, kontakt telefon: 033 207 561, E
mail: This e-mail address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it
2.
u Banjaluci-Helsinški parlament graDana Banja Luka, ulica Miše Stupara 68,
kontakt telefon: 051 432 750, E mail: This e-mail address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it
3.
u Zenici-Centar za pravnu pomoc ženama Zenica, kontakt telefon: 032 402 049, E
mail: This e-mail address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it (Kontakt osobe: Amela Muzurevic -062/799-442, Alma
Karabegovic -061/414-102)
Prikupljene donacije planiraju se uruciti najugroženijim ucenicima/cama sredinom avgusta,
u dogovoru sa školama iz kojih dolaze djeca.
Akciju su pokrenule mlade aktivistkinje iz Bosne i Hercegovine koje su dalje obrazovanje
djece iz poplavljenih podrucja prepoznale kao prioritetno pitanje koje ne smije biti
zapostavljeno u periodu sanacije štete poplavljenih podrucja.
Više o akciji pogledajte na: https://www.facebook.com/events/278974418941348/
Organizacije koje ucestvuju u akciji: Fondacija Lara Bijeljina, Fondacija CURE Sarajevo,
Helsinški parlament gradana Banja Luka, Udruženje Forum žena Bratunac, Udruženje HO
Horizonti Tuzla, Centar za pravnu pomoc ženama Zenica, Fondacija Udružene žene Banja
Luka, UG Buducnost Modrica
Pridružite se akciji, pomozimo djeci da sa osmijehom krenu u školu!

Saopštenje za javnost

ZA: SREDSTVIMA INFORMISANJA

 

rsz_skola_testbanjalukaMlade aktivistkinje nekoliko nevladinih organizacija iz Bosne i Hercegovine započele su humanitarnu akciju pod nazivom ,,Kad školsko zvono zvoni'', koja ima za cilj prikupljanje školskog pribora i školskih torbi za djecu iz nekoliko poplavljenih područja, Željezno polje (opština Žepče), Topčić polje (opština Zenica) i opštine Doboj, kako bi djeca, neovisno o prirodnoj katastrofi koja je zatekla našu zemlju, neometano i bezbrižno nastavila svoje školovanje.
Ovim putem pozivamo firme i sve ljude dobre volje da se odazovu akciji i da donaciju u vidu školskog pribora i školskih torbi u periodu od 25. juna do 30. jula 2014. godine dostave nekoj od organizacija:
1. u Sarajevu-Fondacija CURE, ulica Čobanija 12, kontakt telefon: 033 207 561, E-mail: This e-mail address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it
2. u Banjaluci-Helsinški parlament građana Banja Luka, ulica Miše Stupara 68, kontakt telefon: 051 432 750, E mail: This e-mail address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it
3. u Zenici-Centar za pravnu pomoć ženama Zenica, kontakt telefon: 032 402 049, E-mail: This e-mail address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it (Kontakt osobe: Amela Muzurević -062/799-442, Alma Karabegović -061/414-102)
Prikupljene donacije planiraju se uručiti najugroženijim učenicima/cama sredinom avgusta, u dogovoru sa školama iz kojih dolaze djeca.
Akciju su pokrenule mlade aktivistkinje iz Bosne i Hercegovine koje su dalje obrazovanje djece iz poplavljenih podrucja prepoznale kao prioritetno pitanje koje ne smije biti zapostavljeno u periodu sanacije štete poplavljenih podrucja.
Organizacije koje učestvuju u akciji: Fondacija Lara Bijeljina, Fondacija CURE Sarajevo, Helsinški parlament građana Banja Luka, Udruženje Forum žena Bratunac, Udruženje HO Horizonti Tuzla, Centar za pravnu pomoć ženama Zenica, Fondacija Udružene žene Banja Luka, UG Budučnost Modriča
Pridružite se akciji, pomozimo djeci da sa osmijehom krenu u školu!

 
Феномен женског спорта PDF Print E-mail
There are no translations available.

«Феномен женског спорта»
У 21. вијеку, када се свијет и достигнућа човјечанства одражавају кроз биолошку, техничку, технолошку, социолошку, и остале еволуције друштва, у нашој земљи су познате само револуције деструктивног карактера, у којима оних позитивних, као нпр. спортских револуција, нема ни у најмањим назнакама.
Није потребно овај проблем ни раздвајати по роду да би се нагласило лоше стање, али ако то и урадимо, према нашем виђењу и искуству то би изгледало овако.
Постоји у нашој земљи «Феномен женског спорта» - одустајање дјевојака од спорта већ завршетком средње школе.
Наравно, тачних података о просјеку година дјевојака немамо, јер како смо и окарактерисали овај проблем «Феноменом», то значи да би се истим требали бавити стручњаци из разних области друштва, еквивалентно, подаци би требали бити обрађивани кроз системе образовања и одгоја, традиције и вјере, опште друштвене етике, норми и људских права –што значи законодавство, па тек онда кроз психологију, социологију, медицину, културу и медије, економију и пратеће специфичне појавне облике који унапријеђују професионални спорт (био-хемија, спортска технологија, информатика, генеза мулти богатства и спорта, и сл.), што нама скраћује посао јер професионализма и нема.
Тако долазимо до закључка да вјероватно нема ко ни да поведе горе поменуту револуцију, конкретно женског спорта, јер су нам дјевојчице и дјевојке «преусмјерене» свим мултипликативним утицајима друштва у смјеру извршавања својих родно «зацртаних» улога као што су и њихове мајке и баке, а ако би се и истргле из тих стигма канџи, биле би «лијечене» мас-медијским културолошким блатом, с малих екрана и осталим девијацијама интернета и друштвених мрежа. Као и лаж која изговорена три пута, постаје истина и ономе који ју је изговорио, тако и оно што вам се пред очи сервира константно, перципираћете као исправно, без икаквог разлога да учините напор и урадите критичку анализу тог садржаја. Ето гдје се губи личност и појединац, а постаје народна маса. Отуда, и наше категорисање ове области као «Феномена».
Дакле, лакше је ићи уз масу, и што бисмо забога, чинили икакав напор као јединка, па тако постајемо «идеалне» фигуре жене с идеални обрасцима понашања, које ће се идеално богато удати...чему пролијевање зноја, гурање сопствених граница издржљивости, репетативно вјежбање до савршенства неког покрета...када знамо да ће нам то можда бити узалуд, а ако имало постоји лична жеља, мотив и средства која спортисткиња има, постоји и овај слиједећи армирано-бетонски зид...
Водио вас је тренер који је у «најбољој намјери» хтио да из вас извуче максимум, па својим чињењем и нечињењем, односно, знањем и незнањем, стручношћу и нестручношћу, довео до повреда због којих је каријера завршила и прије почетка.
Ово се може приписати нашем систему хипер продуције кадрова, чиме добисмо квантитет али не и квалитет.
Уколико си имала среће и залијечила повреду (јер нема оне која је остала неповријеђена), и послије средње школе и даље волиш спорт, упашћеш у клуб који се такмичи у некој од лига и показаћеш шта знаш, а уз пут добијаћеш неку накнаду, како су ти рекли у клубу, па ти родитељи неће набацивати кривицу што факултетске обавезе касне а они га плаћају.
Ако је у питању спорт који је «баш мушки», онда је заиста непримјерено да будућа супруга и мајка игра фудбал!, тренира бокс!, истражује дубине и висине!...гања ћорава посла!
У случају да те родитељи подржавају и талентован/а си за неки индивидуални спорт, мама и тата ће покушати финансирати, али развој твог талента развија и буџетске захтјеве, што држава не може омогућити (прескупа си да будеш још један амбасадор/ка земље, имамо и овако широк дипломатски кор), а приватни субјекти своје друштвено одговорно пословање дефинишу на неке, само њима оправдане (читај –исплативе) начине, па ће и родитељи брзо посустати, а ти ћеш своје вријеме потрошити на тражење посла, неадекватна запослења нужна за преживљавање, и године ће проћи, тијело неће бити више исто, и ко би све испочетка ако почетка икада буде било.
Кад смо већ споменули финансије, да видимо колика је ту дискриминација. Можемо почети од нивоа локалних заједница наше земље, тј. од оних који су изабрани да управљају и уређују нам друштво, ваљда на бази својих високих етичких и моралних принципа, и да нам поставе демократске темеље, што би требало да значи да сви имају иста права. Али, рећи ће они, постоје утврђени критеријуми расподјеле средстава, па ко шта испуњава, толико ће и добити. Зар нас то не води у закључак да су нам ипак, та иста права, условљена неким критеријима. Да видимо јесу ли праведни критеријуми.
Фудбалски клуб «Борац», у који се годинама упумпавају највећа средства, годинама улази у већу дубиозу. Добро, неко би рекао, па он је заштитни знак града, један од најстаријих клубова у БиХ, којем ће за 12-ак година вијек постојања, некадашњи освајач титуле купа СФРЈ (сезона 1987/88), а у новијој историји учествовао је у квалификацијама за Лигу првака. Хм, да ли је ово импозантно или се види да је његов досег само регионалног карактера. Шта би с позиције привредног инвеститора овдје био закључак? Инвестираш годинама у нешто што нема напретка. А шта би нормалан инвеститор урадио. Сигурна сам, инвестирао тај исти новац у неко друго предузеће, које има млади кадар, користи иновативан и стручан приступ у раду, менаџмент који би средствима располагао на одговоран начин са дугорочном визијом, а не само сезонског карактера, под изговором: Да освојимо ову сезону а за наредну ћемо видјети, обратићемо се надлежним органима који ће нам опет дати народни новац. Е па драги народе, ако размислимо 30 секунди на ову тему, да ли је здравије да тај исти новац наредних три године усмјерите ка 2 клуба који имају играче од којих се улагањем може очекивати напредак, а сигурно је загарантован, јер млади играју срцем. Шта очекујемо од ових старијих који су већ потрошили шта им се нудило у свијету: Кад се већ подразумјева повратак кући, дај да «играм онако како ми се и плати» - «колико пара, толико и музике».
А шта бисмо урадили с овим новцем када би се усмјерио у неки женски клуб?
Рецимо да наша мала земља нема та средства којима ће нашем мушком фудбалу дати замајац да достигне свјетску разину (далеко смо ми од нивоа професионалног свјетског фудбала), и неслућену славу, па стога алтернатива лежи гдје друго, него у женском спорту. Сусједна Србија је препознала потенцијал своји спортисткиња, прави моменат за афирмацију и опредјелила се за стратегију унапријеђења женског спорта. Сложићете се, мало је оних који прошлих Олимпијских игара, нису били очарани успјесима српских спортисткиња (атлетика, стрљаштво, tae-kwon-do...).
О проблемима би се још могло причати,еклатантни примјери постоје, али не треба кудити ничија дјела или недјела, ако ми грађани пуштамо да тако функционише читав систем.
На почетку свега, потребни су тачни подаци, а ко и како да дође до њих, осим оних који се воде као надлежни за спортску област. Статистички подаци су јасан показатељ стања, а код нас се уопште не показује слух нити увиђа значај прикупљања статистичких података, посебно код женског спорта, јер би исти подаци само изнијели званично тмурну истину о институционалној, политичкој, друштвеној дискриминацији, која се развија даљом индоктринацијом масмедијског испирања мозгова народне масе, па се нпр. објави, као еурокрем слатка Државна стратегија (није битно да ли је спортска стратегија, економска или нека друга), а они који треба да спроводе стратегију, разним репрограмима, ребалансима, закључцима, одлукама, ставовима...и сл. скрену с пута Стратегије већ након Увода документа. И то наравно не буде тако јавно објављено, већ то звучи овако: влада ће наћи средства да подржи посрнули клуб (мушки наравно, који посрће већ деценију, а његови директори, сви редом и низом, држе се своје записане стратегије: пиј у кафани до подне, једи јагњетину у My W...послије подне, и спавај навече у хотелима са дјевојчицама), или ако причамо о привреди, подржаће влада то посрнуло предузеће (читај: тајкунско) да се тобоже спасу радна мјеста, а шта заиста буде: куповина политичких гласова пред изборе, поткупљивање судија и институција да се тај тајкун случајно кривично не терети, да тим истим парама уплати назад држави десетину пореза који је дужан а остало ће држава одгодити, репрограмирати, отписати....као израз добре воље! И ко још пита о Стратегији спорта, и новцу за спорт!?
Ето, након свега тога се нама женама чини да нам и није тако лоше, па ако нас и мало дискриминишу, није то за гласнију причу, то сам ја сама можда крива?
Драге жене, И ЈЕСТЕ КРИВЕ ! Криве сте што сте допустиле дискриминацију и не причате гласно! Све ви имате мозак и не можете бити и бивствовати а да не знате своја права, и не покушате остварити своја права –лична, породична, грађанска, социјална, политичка...спортска. Колико је само паметних, способних, квалитетних, стручних жена код нас, а и даље појединачно мало могу учинити. Зато кажем да сте све криве, јер занемарујете женски активизам, јер окрећете леђа можда сопственој кћерки која је трпила или може трпити шиканирање, дискриминацију, mobbing, и друге облике психо-физичке тортуре, а она ће само сакрити и ћутати на све то, исто као што се понаша и њена мајка. Знајте да то све постоји, да су дјевојчице и дјевојке у спорту много изложене дискриминацији и недоличним ставовима и понашањима, и то често од оних који воде спортске клубове, који су на та мјеста постављени као узорни грађани високо моралних начела, јер само такви могу да раде с дјецом и омладином који одрастају у клубовима.
На крају је јасно зашто се ова прича зове „феномен женског спорта“, СПОРТА скоро да и НЕМА у нашој земљи, а ако неко и покуша одгонетнути зашто, запетљаће се у све друго што са спортом не би требало да има икакве везе и што спорт не би требало никако дотицати.
Драга спортисткињо, рекла бих ти сретно, али мислим да срећа с тим нема никакве везе.
Жељка Гајић, предсједница удружења „Жене у спорту“ и сарадница Женске алтернативне владе БиХ

Banja Luka, 11. jul 2014
fenomen_zenskog_sportaУ 21. вијеку, када се свијет и достигнућа човјечанства одражавају кроз биолошку, техничку, технолошку, социолошку, и остале еволуције друштва, у нашој земљи су познате само револуције деструктивног карактера, у којима оних позитивних, као нпр. спортских револуција, нема ни у најмањим назнакама.
Није потребно овај проблем ни раздвајати по роду да би се нагласило лоше стање, али ако то и урадимо, према нашем виђењу и искуству то би изгледало овако.
Постоји у нашој земљи «Феномен женског спорта» - одустајање дјевојака од спорта већ завршетком средње школе.
Наравно, тачних података о просјеку година дјевојака немамо, јер како смо и окарактерисали овај проблем «Феноменом», то значи да би се истим требали бавити стручњаци из разних области друштва, еквивалентно, подаци би требали бити обрађивани кроз системе образовања и одгоја, традиције и вјере, опште друштвене етике, норми и људских права –што значи законодавство, па тек онда кроз психологију, социологију, медицину, културу и медије, економију и пратеће специфичне појавне облике који унапријеђују професионални спорт (био-хемија, спортска технологија, информатика, генеза мулти богатства и спорта, и сл.), што нама скраћује посао јер професионализма и нема.
Тако долазимо до закључка да вјероватно нема ко ни да поведе горе поменуту револуцију, конкретно женског спорта, јер су нам дјевојчице и дјевојке «преусмјерене» свим мултипликативним утицајима друштва у смјеру извршавања својих родно «зацртаних» улога као што су и њихове мајке и баке, а ако би се и истргле из тих стигма канџи, биле би «лијечене» мас-медијским културолошким блатом, с малих екрана и осталим девијацијама интернета и друштвених мрежа. Као и лаж која изговорена три пута, постаје истина и ономе који ју је изговорио, тако и оно што вам се пред очи сервира константно, перципираћете као исправно, без икаквог разлога да учините напор и урадите критичку анализу тог садржаја. Ето гдје се губи личност и појединац, а постаје народна маса. Отуда, и наше категорисање ове области као «Феномена».
Дакле, лакше је ићи уз масу, и што бисмо забога, чинили икакав напор као јединка, па тако постајемо «идеалне» фигуре жене с идеални обрасцима понашања, које ће се идеално богато удати...чему пролијевање зноја, гурање сопствених граница издржљивости, репетативно вјежбање до савршенства неког покрета...када знамо да ће нам то можда бити узалуд, а ако имало постоји лична жеља, мотив и средства која спортисткиња има, постоји и овај слиједећи армирано-бетонски зид...
Водио вас је тренер који је у «најбољој намјери» хтио да из вас извуче максимум, па својим чињењем и нечињењем, односно, знањем и незнањем, стручношћу и нестручношћу, довео до повреда због којих је каријера завршила и прије почетка.
Ово се може приписати нашем систему хипер продуције кадрова, чиме добисмо квантитет али не и квалитет.
Уколико си имала среће и залијечила повреду (јер нема оне која је остала неповријеђена), и послије средње школе и даље волиш спорт, упашћеш у клуб који се такмичи у некој од лига и показаћеш шта знаш, а уз пут добијаћеш неку накнаду, како су ти рекли у клубу, па ти родитељи неће набацивати кривицу што факултетске обавезе касне а они га плаћају.
Ако је у питању спорт који је «баш мушки», онда је заиста непримјерено да будућа супруга и мајка игра фудбал!, тренира бокс!, истражује дубине и висине!...гања ћорава посла!
У случају да те родитељи подржавају и талентован/а си за неки индивидуални спорт, мама и тата ће покушати финансирати, али развој твог талента развија и буџетске захтјеве, што држава не може омогућити (прескупа си да будеш још један амбасадор/ка земље, имамо и овако широк дипломатски кор), а приватни субјекти своје друштвено одговорно пословање дефинишу на неке, само њима оправдане (читај –исплативе) начине, па ће и родитељи брзо посустати, а ти ћеш своје вријеме потрошити на тражење посла, неадекватна запослења нужна за преживљавање, и године ће проћи, тијело неће бити више исто, и ко би све испочетка ако почетка икада буде било.
Кад смо већ споменули финансије, да видимо колика је ту дискриминација. Можемо почети од нивоа локалних заједница наше земље, тј. од оних који су изабрани да управљају и уређују нам друштво, ваљда на бази својих високих етичких и моралних принципа, и да нам поставе демократске темеље, што би требало да значи да сви имају иста права. Али, рећи ће они, постоје утврђени критеријуми расподјеле средстава, па ко шта испуњава, толико ће и добити. Зар нас то не води у закључак да су нам ипак, та иста права, условљена неким критеријима. Да видимо јесу ли праведни критеријуми.
Фудбалски клуб «Борац», у који се годинама упумпавају највећа средства, годинама улази у већу дубиозу. Добро, неко би рекао, па он је заштитни знак града, један од најстаријих клубова у БиХ, којем ће за 12-ак година вијек постојања, некадашњи освајач титуле купа СФРЈ (сезона 1987/88), а у новијој историји учествовао је у квалификацијама за Лигу првака. Хм, да ли је ово импозантно или се види да је његов досег само регионалног карактера. Шта би с позиције привредног инвеститора овдје био закључак? Инвестираш годинама у нешто што нема напретка. А шта би нормалан инвеститор урадио. Сигурна сам, инвестирао тај исти новац у неко друго предузеће, које има млади кадар, користи иновативан и стручан приступ у раду, менаџмент који би средствима располагао на одговоран начин са дугорочном визијом, а не само сезонског карактера, под изговором: Да освојимо ову сезону а за наредну ћемо видјети, обратићемо се надлежним органима који ће нам опет дати народни новац. Е па драги народе, ако размислимо 30 секунди на ову тему, да ли је здравије да тај исти новац наредних три године усмјерите ка 2 клуба који имају играче од којих се улагањем може очекивати напредак, а сигурно је загарантован, јер млади играју срцем. Шта очекујемо од ових старијих који су већ потрошили шта им се нудило у свијету: Кад се већ подразумјева повратак кући, дај да «играм онако како ми се и плати» - «колико пара, толико и музике».
А шта бисмо урадили с овим новцем када би се усмјерио у неки женски клуб?
Рецимо да наша мала земља нема та средства којима ће нашем мушком фудбалу дати замајац да достигне свјетску разину (далеко смо ми од нивоа професионалног свјетског фудбала), и неслућену славу, па стога алтернатива лежи гдје друго, него у женском спорту. Сусједна Србија је препознала потенцијал своји спортисткиња, прави моменат за афирмацију и опредјелила се за стратегију унапријеђења женског спорта. Сложићете се, мало је оних који прошлих Олимпијских игара, нису били очарани успјесима српских спортисткиња (атлетика, стрљаштво, tae-kwon-do...).
О проблемима би се још могло причати,еклатантни примјери постоје, али не треба кудити ничија дјела или недјела, ако ми грађани пуштамо да тако функционише читав систем.
На почетку свега, потребни су тачни подаци, а ко и како да дође до њих, осим оних који се воде као надлежни за спортску област. Статистички подаци су јасан показатељ стања, а код нас се уопште не показује слух нити увиђа значај прикупљања статистичких података, посебно код женског спорта, јер би исти подаци само изнијели званично тмурну истину о институционалној, политичкој, друштвеној дискриминацији, која се развија даљом индоктринацијом масмедијског испирања мозгова народне масе, па се нпр. објави, као еурокрем слатка Државна стратегија (није битно да ли је спортска стратегија, економска или нека друга), а они који треба да спроводе стратегију, разним репрограмима, ребалансима, закључцима, одлукама, ставовима...и сл. скрену с пута Стратегије већ након Увода документа. И то наравно не буде тако јавно објављено, већ то звучи овако: влада ће наћи средства да подржи посрнули клуб (мушки наравно, који посрће већ деценију, а његови директори, сви редом и низом, држе се своје записане стратегије: пиј у кафани до подне, једи јагњетину у My W...послије подне, и спавај навече у хотелима са дјевојчицама), или ако причамо о привреди, подржаће влада то посрнуло предузеће (читај: тајкунско) да се тобоже спасу радна мјеста, а шта заиста буде: куповина политичких гласова пред изборе, поткупљивање судија и институција да се тај тајкун случајно кривично не терети, да тим истим парама уплати назад држави десетину пореза који је дужан а остало ће држава одгодити, репрограмирати, отписати....као израз добре воље! И ко још пита о Стратегији спорта, и новцу за спорт!?
Ето, након свега тога се нама женама чини да нам и није тако лоше, па ако нас и мало дискриминишу, није то за гласнију причу, то сам ја сама можда крива?
Драге жене, И ЈЕСТЕ КРИВЕ ! Криве сте што сте допустиле дискриминацију и не причате гласно! Све ви имате мозак и не можете бити и бивствовати а да не знате своја права, и не покушате остварити своја права –лична, породична, грађанска, социјална, политичка...спортска. Колико је само паметних, способних, квалитетних, стручних жена код нас, а и даље појединачно мало могу учинити. Зато кажем да сте све криве, јер занемарујете женски активизам, јер окрећете леђа можда сопственој кћерки која је трпила или може трпити шиканирање, дискриминацију, mobbing, и друге облике психо-физичке тортуре, а она ће само сакрити и ћутати на све то, исто као што се понаша и њена мајка. Знајте да то све постоји, да су дјевојчице и дјевојке у спорту много изложене дискриминацији и недоличним ставовима и понашањима, и то често од оних који воде спортске клубове, који су на та мјеста постављени као узорни грађани високо моралних начела, јер само такви могу да раде с дјецом и омладином који одрастају у клубовима.
На крају је јасно зашто се ова прича зове „феномен женског спорта“, СПОРТА скоро да и НЕМА у нашој земљи, а ако неко и покуша одгонетнути зашто, запетљаће се у све друго што са спортом не би требало да има икакве везе и што спорт не би требало никако дотицати.
Драга спортисткињо, рекла бих ти сретно, али мислим да срећа с тим нема никакве везе.
Жељка Гајић, предсједница удружења „Жене у спорту“ и сарадница Женске алтернативне владе БиХ

 
<< Start < Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Next > End >>

Page 1 of 82

 

 

ZSpolitika

 

Annual Report 2012

godinji_2012-cover

Revizorski izvjestaj / Audit Report 2012

pdf_imagepdf_image